Ispravi se delfina online dating

Rated 3.99/5 based on 947 customer reviews

Ponekad bi ga obuzimalo neobično odsutno raspoloženje i tada bi kao hipnotisan zurio u nebo sve dok ga neko ne bi upitao šta to radi. To mu se uvek dešavalo kada bi se osetio poniženo ili prevareno i nikada mu nije pošlo za rukom da to objasni sebi. " "Ja, lično, verovao bih mu sve do kraja sveta", reče Ford. " "Zajedno dvanaest minuta, počev od ovog trenutka", reče Ford. Samo je rekao: "Popij." A onda je dodao, savršeno ubeđeno: "Uskoro će smak sveta." Artur se nemoćno nasmešio ostalima u gostionici. Jedan od njih dade mu znak da prestane da se kliberi i da gleda svoja posla. "Otišli smo odande i došli u Restoran na kraju Vaseljene." "Da, ser", reče kelner, koji je sada ponovo bio na domaćem terenu, "jedan je podignut na ruševinama drugoga." "Oh", reče Artur ozareno, "hoćeš da kažeš da smo putovali kroz vreme, ali ne i kroz prostor." "Slušaj, ti polurazvijeni gorilko", ubaci se Zaphod, "nađi neko drvo pa se popni, važi? "Idi lupaj glavom o glavu, četvorooki", predložio je Zaphodu. Pet stotina sedamdeset šest hiljada miliona godina tamo ili ovamo, nismo se ni pomerili sa mesta. Letelica koju su posmatrali bila je, u stvari, vrlo mala, ali neobična - prava bogataška igračka. Podsećala je na šiljati papirnati avion dugačak dvadesetak stopa, napravljen od tanke, ali čvrste metalne folije. Oni - veoma malobrojni - koji su bili svedoci događaja i preživeli ga, kleli su se da se celokupnih stotinu hiljada kvadratnih milja pustinje podiglo u vazduh poput milju debele palačinke, prevrnulo i ponovo palo. Kneževi koji su, razume se, bili hrabri, plemeniti i pametni, putovali su po udaljenim zamljama, borili se sa divovima-ljudožderima, tragali za egzotičnim filozofijama, pili čaj sa čudnovatim bogovima i spašavali divna čudovišta od grabljivih kneginja pre nego što su konačno izjavili da su dostigli prosvetljenje i daje došao kraj njihovim lutanjima. Čini mi se da bi bilo vrlo čudno dati ime skupini nejasnih čulnih opažaja." Ponudio je Trilijan da sedne na rub stolice. Pogledao je Forda, koji je bio beskonačno iskusniji u takvim stvarima. Producent je vrlo zadovoljan." "Kako i ne bi", progunđao je Ford. Kao i većina bitnih stvari u životu, ovaj lanac događaja ostao je potpuno nevidljiv Fordu Prefektu i Arturu Dentu. " bio je uporan domorodac i nastavljao da bije po kamenu. Stalno mu govorim da u crzjgrdwldiwdc ima samo jedno 'g'." Domorodac ponovo poče da udara po kamenu. Jedan siloviti trenutak kasnije svi su se našli tu, u močvari, odvojili Marvinovu veštačku nogu i ponovo nestali u svom brodu koji je učinio gromko 'fup'. Uspravio se da pogleda preko trske, ali ništa se nije moglo videti, ni robot, ni blistavi most, ni brod, samo još trske. Oko njega, Vaseljena se razbila u milion svetlucavih komadića, a svaki odlomak za sebe vrteo se nemo kroz prazninu i odražavao na svojoj srebrnoj površini poneki deo plamtećeg pomora vatre i uništenja.Onda bi se trgao, pogleda punog krivice, a potom opustio i nasmejao. U uzvišenoj dimenziji, o kojoj nam ništa nije poznato, moćni Kan urlao je od besa, ali gospodin Proser samo je blago drhtao i ječao. Birokratske tupadžije, gnevni ljudi prisiljeni da leže u blatu, neobični stranci koji sa sobom donose neobjašnjiva poniženja i neidentifikovana vojska konjanika koja mu se smeje unutar glave - kakav dan! Ford Prefekt je znao da budućnost Arturove kuće, bilo daje sruše ili ne sruše, ne vredi ni po lule duvana. "Dođi, potrebno mi je piće." Evo šta Enciklopedija Galaktika ima da izjavi o alkoholu. "Mora daje četvrtak", reče Artur sebi u bradu i naže se nad svoje pivo. "Ne, ne", rekao je kelner Zaphodu, "vaš majmun ima pravo, ser." Artur gnevno zamuca i ne uspe da uzvrati ništa razumljivo. oko pet stotina sedamdeset šest hiljada miliona godina, čini mi se; a istovremeno se niste pomerili sa mesta", objasnio je kelner. Imao je predivan osećaj daje izvojevao pobedu nad nečim stoje delovalo nepobedivo. Na zadnjem delu nalazila se mala, položena kabina za dva putnika. Njegovo crnilo bilo je tako potpuno da se gotovo nije moglo odrediti rastojanje na kome se nalazi. Zaphod mu lagano priđe, kao posednut - ili tačnije, kao čovek koji čezne da poseduje. Baš u tom trenutku, zračenje sunčevih protuberanci probilo se kroz oblake isparene vode i pogodilo tlo. "Svi ti mrtvi stručnjaci za održavanje telefona i računovodstveni činovnici, znate, dole u spremištu." Kapetan je zurio u njega. Drugi, mnogo duži deo svake pesme govori potom o njihovom preganjanju i zanovetanju oko toga ko će od njih morati peške da se vrati nazad. Ali jedan od naslednika tih neobičnih pesnika izmislio je lažne priče o žalosnoj sudbini koja je ljudima Golgafrinčama omogućila da se otarase u potpunosti beskorisne trećine svog stanovništva. On sam sede na drugi rub, Zarnivup se kruto naleže na sto, a Zaphod se navali na madrac. "Mislim", rekao je Ford krajičkom usana, "da nas pitaju imamo li nešto protiv da lepo zaobiđemo njihovo selo." Trenutak kasnije, gest čovekolikog stvorenja kao daje to potvrdio. "Čini mi se", reče devojka i okrete se kapetanu koji je već počinjao da dremucka, "da želi da snimi sledeći film o vama, kapetane." "Oh, stvarno? "Pa to je strašno lepo." "Ima vrlo jaku viziju svega toga, znate, breme odgovornosti, usamljenosti na upravljačkom mestu..." Kapetan je na trenutak mozgao o tome. "Slartibartfastov potpis u glečeru, Jesi li im rekao? Tužno su posmatrali jednog domoroca koji je tmurno prčkao po ostalim slovima. "Jesi li video sa kakvim stvarima ja moram da se nosim? Trenutak kasnije, roboti su se iznenada ponovo pojavili za još jedan silovit napad, ali ovog puta, kada su došli, madrac je bio sam u močvari. Osluškivao je, ali u vetru nije bilo nikakvog zvuka osim uobičajenih glasova poluludih etimologa koji su se dozivali po tmurnom blatištu. Onda je tmina u pozadini Vaseljene eksplodirala, dok se njen svaki pojedinačni komad pretvorio u gnevni, zadimljeni pakao.Ovoga puta sve je bilo u redu, stvar je bila sigurna i niko nije morao nikog da prikucava za drvo. Beskonačnost je, zapravo, toliko ogromna da sama ogromnost u poređenju sa njom deluje tričavo. Bilo koji konačan broj podeljen sa beskonačnošću toliko je blizu ničemu da ga ne treba ni pominjati i zato se može reći daje prosećna naseljenost svih planeta Vaseljene ravna nuli. Onda su izmišljene fraze kao stoje 'okvir interaktivne subjektivnosti', tako da su svi mogli da se smire i uhvate ukoštac sa tim. " "U svemirskom putovanju", ponovio je Slartibartfast, "svi brojevi su užasni." Artur je ponovo klimnuo i okrenuo se Fordu za pomoć, ali Ford je uvežbavao namrgođenost i u tome je bio prilično dobar. Kada se ubere, potrebna mu je mračna i prašnjava ladica u kojoj može da leži neuznemiravan godinama. Umilno je flolopovao, pokrećući čitave mase vode dok je to činio. Njegove plave i bele pruge zasvetlucaše u iznenadnom, slabašnom zraku sunca koji je neočekivano uspeo da se probije kroz maglu i mamio stvorenje da mu se okrene kako bi upilo što više topline. "Čini mi se da imaš nešto na umu", rekao je flupno madrac.Ali, na žalost, pre nego što je stigla da to nekome javi telefonom, došlo je do užasne, glupe katastrofe i ideja je zauvek izgubljena. Ali govori o toj užasnoj, glupoj katastrofi i nekim njenim posledicama. Ovde, dakle, pokušavamo da raščistimo sa onom vrstom pojma koji predstavlja džinovsko pomnoženo sa kolosalnim pomnoženo sa užasno velikim. UNOSI: nikakvi Nemoguće je uneti bilo šta u beskonačnu oblast, jer ne postoji nikakva spoljašnost iz koje bi se moglo uneti. Iz ovoga sledi da je naseljenost čitave Vaseljene takođe ravna nuli, a ljudi koje možda srećete s vremena na vreme samo su proizvod vaše bolesne mašte. MONETARNA SREDSTVA: ne postoje U stvari, postoje tri potpuno konvertibilne valute u Galaksiji, ali se nijedna ne računa. Malenoj grupi sveštenika, koji su se bavili obilaženjem najvećih instituta za ovakva istraživanja i pevanjem čudnih napeva o tome daje Vaseljena samo proizvod sopstvene mašte, na kraju je data dozvola za bavljenje pozorištem na ulici, pa su otišli. "Samo sam želeo", rekao je Slartibartfast sa uzdahom, "da ti uštedim trud, da ne moraš da me pitaš zbog čega se svi brodski proračuni obavljaju u kelnerskom bloku za račune." Artur se namrštio. Onda se jedne noći iznenada otvara, odbacuje spoljašnji sloj koji se mrvi u prašinu i prelazi u potpuno neprepoznatljiv, mali, metalni predmet sa šiljcima na oba kraja, nekom vrstom uzdužne brazde i svojevrsnom rupom za zavrtanj. Niko ne zna šta bi on trebalo da mu omogući, ali Priroda, u svojoj bezgraničnoj mudrosti, verovatno radi na tome da se i ovome pronađe neka korisna svrha. To su krupna, dobroćudna, pitoma stvorenja koja mirno i povučeno žive u močvarama Skornšelusa. "Mnogo više nego što si u stanju i da zamisliš", utučeno je rekao Marvin."Oh, ništa, tražim leteće tanjire", našalio bi se, a svi bi se nasmejali i pitali ga kakve to leteće tanjire traži. " odvratio bi uz lukav smešak; zatim bi se na trenutak divlje nasmejao, pa stuštio u najbliži bar i naručio ogromnu turu pića. Ford bi navalio na viski, pa bi odvukao neku curu u ćošak i tamo joj pijano objašnjavao kako, istini za volju, boja letećih tanjira i nije baš toliko bitna. Ona kaže daje alkohol bezbojna, isparljiva tečnost koja se dobija vrenjem šećera; potom se beleži njegovo toksično dejstvo na neke oblike života, čija je hernija zasnovana na ugljeniku. "Većim delom mi se činilo da u tome ima i nekakvog smisla." "Dobro", reče Ford. "Nikada nisam voleo taj dan." Tog četvrtka nešto je bezglasno klizilo kroz jonosferu, mnogo milja iznad površine planete; u stvari, bilo je više takvih objekata, nekoliko desetina ogromnih, žutih, zdepastih, masivnih, velikih poput blokova uredskih zgrada, tihih poput ptica. Imala je majušni motor na magijski pogon koji je nikako nije mogao pokretati velikom brzinom. Upijač toplote imao je masu od oko dve hiljade milijardi tona i nalazio se unutar crne rupe postavljene u elektromagnetno polje smešteno na pola dužine broda; taj upijač toplote omogućavao je da se letelica dovede na svega par milja od površine nekog žutog sunca, gde je mogla da hvata protuberance koje su šikljale sa njegove površine i da jaše na njima. "Oči naprosto klize sa njega..." reče Ford zaprepašćeno. Godinu dana kasnije, pustinja od stotinu hiljada kvadratnih milja bila je gusto prekrivena cvećem. Nekoliko jardi ulevo, pod pravim uglom na unutrašnji zid, odvajao se drugi hodnik. Bio je mračan, naizmerno dugačak, a dok su išli niz njega stekli su utisak daje sve hladnije i hladnije. Druge dve trećine ostale su mirno kod kuće i živele su punim, bogatim i srećnim životima, sve dok ih nije sve skupa zbrisala zarazna bolest koju su zaradili iz prljavih telefona. Te noći brod se srušio na beznačajnu, malenu, plavo-zelenu planetu koja je kružila oko sitnog, neuglednog, žutog sunca u neistraženim zaleđima zabačene oblasti zapadnog spiralnog kraka Galaksije. Dole, između raštrkanih ljudi kretala se jedna prilika - ili bi 'teturala se' bio bolji opis. Dok se povodila od jednog do drugog ispruženog tela, kao daje lagano, pijano pomerala ono što je nosila u rukama, šta god to bilo. " kazao je Zarnivup Zaphodu i Trilijan kada su se ponovo materijalizovali na komandnom mostu međuzvezdanog broda 'Zlatno srce' i dahćući popadali po podu. " "To ti je jedan glupak", reče Zaphod, "koji želi da se sretne sa čovekom koji vlada Vaseljenom." "Ah", rekla je Trilijan, uzela bocu od Zaphoda i poslužila se, "laktaš u potrazi za titulama." 28. " "Meni izgledate", rekao je čovek, "ali kako se vi lično osećate u tom pogledu sasvim je drugo pitanje. "Ruuuggghhhh urrgggh; urgh urgh (ur rur) rruuurruuh ug", nastavilo je stvorenje. Činilo se da su to domoroci veoma lepo primili, jer su im se jedva primetno naklonili. Nekoliko stotina jardi iza proplanka naišli su na malu gomilu voća koja im je ležala na putu - bobice koje su izuzetno podsećale na maline i kupine i sočni plodovi zelene kore koji su veoma ličili na kruške. "Pa, ja ne bih preterivao sa tom vizijom, znate", rekao je najzad. Ništavilo u pozadini tmine u zaleđu skršene Vaseljene se raspršio, a iza ništavila iza tmine iza skršene Vaseljene pojavila se najzad tamna prilika jednog ogromnog čovekakoji je govorio reci što su zvučale izuzetno značajno.

ispravi se delfina online dating-80

Na kraju sam morao da siđem u podrum da bih ih našao." "Odeljenje za uvid u dokumentaciju nalazi se tamo." "S baterijskom svetiljkom." "Ah, pa verovatno je nestalo struje." "Baš kao i stepenica." "Ali, čujte, pa našli ste dokument, zar ne? Bacio je senku na Artura Denta, opruženog u ledenom blatu. U njegovom izgledu postojalo je nešto jedva primetno čudno, ali bilo je teško reći šta. On nije znao daje to zbog stare igre koju je Ford naučio po hipersvemirskim lukama koje su se nalazile pored rudnika mandranita u zvezdanom sistemu Orion Beta. "Pa, ne, u stvari, ne..." rekao je on, "ne baš neophodan..." Proser se zabrinu. Ford pokaza mesto Proseru, a ovaj tužno, nespretno, sede u blato. Ostavio sam ga da zanoveta na svetu B Zabije zvezde." "Kadajetobilo? "Vi, momci, tako ste neobavešteni daje pravo čudo ako znate i kako se zovete." "Zaista, gospodine! Klopa, vino, maltretiranje posluge, a Vaseljena pravi 'buum'. "Savršeno dobro znam da sam samo bedni robot." "U redu, u redu", rekao je Zaphod, "ali gde si? Evo mene, mozga velikog poput planete, a oni me pitaju..." "Da, da", reče Zaphod gotovo bez imalo saosećanja. "Upravo nam je saopštio da pere glavu od nas." "Eto", reče Marvin kada se uz blago klokotanje vratio na liniju, "nadam se da ste sada zadovoljni..." "Da, da", reče Zaphod, "a sada, hoćeš li nam, molim te, reći gde se nalaziš? "Prvih deset miliona godina bili su najgori", reče Marvin, "a i drugih deset miliona, oni su takođe bili najgori. A posle toga, sve je krenulo nizbrdo." Zastao je taman toliko da osete kako bi trebalo da kažu nešto, a onda ih je preduhitrio. Pa, bilo gde." Kakrafunsko sunce blistalo je ogromno na ekranu. "Idemo gde stignemo." "I", reče Ford, "ne postoji autosistem. Neko mora da ostane i da upravlja." Prošao je jedan ozbiljan trenutak. "Hej, Marvine, mališa", reče Zaphod veselo, "kako si? Ubrzo potom, koncert na Kakrafunu dostigao je neočekivani vrhunac. "Ah, nemojte da me pogrešno razumete", reče kapetan. " Artur ga posluša i čitav slap ružičaste, zapenjene vode pljusnu u kadu. "Da", rekao je Ford, "ali..." "Vidite, evo šta se, u stvari, desilo", rekao je kapetan. "Nevolja sa dugačkim putovanjima kao što je ovo", produžio je kapetan, "ogleda se u tome što na kraju počnete da razgovarate sami sa sobom, što je strašno dosadno, jer pola vremena znate šta ćete sledeće reći." "Samo pola vremena? " "Oh, kao što već rekoh, bila je osuđena", uzvratio je kapetan. Krajnje grozno, šta god daje." "Oh", reče iznenada prvi oficir, "ja sam mislio da se spremala invazija džinovskog roja dvanaest stopa dugačkih pčela-ljudoždera. " Broj Dva žustro se okrete, očiju koje su blistale ledenim, grubim sjajem, kakav se postiže samo uz mnogo vežbe. Hoću da kažem, Broju Jedan, zar ti ne deluje čudno? "Pa", reče Ford, "vidim da imate puno stvari o kojima biste voleli da popričate i zato hvala na piću, pa ako možete da nas odbacite na najbližu pogodnu planetu..." "Eh, pa to je mali problem, znate", rekao je kapetan, "jer ta naša putanja podešena je pre nego što smo pošli sa Golgafrinčama, delom, čini mi se, i zbog toga što se ne snalazim baš najbolje sa brojevima..." "Hoćete da kažete da smo zarobljeni na ovom brodu? "Pa", odvratio je kapetan, pažljivo birajući reci, "koliko se sećam, čini mi se da je trebalo da se srušimo na nju." "Srušite? "Ovaj, da", reče kapetan, "da, sve je to, čini mi se, deo plana. A u čitavoj toj drevnoj i tajanstvenoj istoriji, najtajanstvenije prilike bez sumnje su veliki, opkoljavajući pesnici Ariuma. "Ne sećam se da sam ga ikada čuo da govori", reče čovek, "ali ja sam vrlo nepouzdan svedok." Zarnivup izvuče iz džepa neke beleške. Izvesno vreme dve grupe samo su se gledale i nijedna se nije ni pomerila. Po isteku dva minuta Ford zaključi da bi nešto trebalo da se desi. Jedan od muškaraca, koji je stajao nešto bliže od ostalih i koji je možda zato bio vođa, kročio je napred. Ovo neće promeniti istoriju Zemlje, shvataš li, ovo je istorija Zemlje. Na osnovu mog stanja", dodao je, "možeš da zaključiš koliko je moj beg bio za dlaku. Kiberstrukturni hipermost, dugačak stotinama milja, za prelazak jonskih bagija i teretnjaka preko močvare." "Most", kvirulnuo je madrac, "ovde, u močvari? Trebalo je da revitalizuje ekonomiju Skornšeluskog sistema.A neki su i drveće smatrali lošom zamišlju i rekli su da uopšte nije trebalo ni napustiti okean. Imao sam nekih problema, toliko mije stvari iskrslo u poslednjem trenutku." Činilo se da gaje žamor prepun strahopoštovanja i iščekivanja uznemirio. Beskonačno: veće od najvećeg ikada i još malo priđe. I tako je prava istina postala jasna tek sa razvojem džepnih kompjutera, a evo o čemu jereč: Brojevi napisani na restoranskim računima unutar restorana ne podležu istim matematičkim zakonima kao brojevi napisani na bilo kome drugom parčetu hartije u bilo kome drugom delu Vaseljene. Ali, lagano su posledice ove zamisli počinjale da bivaju sve jasnije shvaćene. Nedavno je otkrivena šuma u kojoj većina stabala kao plod donosi šrafcigere.A onda, jednog četvrtka, skoro dve hiljade godina pošto su izvesnog tipa prikovali za drvo zbog toga što je rekao da bi bilo sjajno kada bi ljudi, za promenu, počeli da se ponašaju ljubazno prema drugim ljudima, jedna devojka koja je za svoj groš sedela u nekom kafiću u Rikmansvortu, iznenada je shvatila u čemu su sve vreme grešili i najzad dokučila način na koji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i srećno mesto. U stvari, mnogo veće od toga, stvarno strašno veliko, potpuno, luđački veliko, pravo pravcato 'auu, što je veliko'. NASELJENOST: ne postoji Poznato je daje broj svetova beskonačan, iz jednostavnog razloga što ima beskonačno mnogo prostora u kome se nalaze. Prema tome, broj naseljenih svetova mora biti konačan. Na početku, sve je delovalo besmisleno, šašavo, previše nalik na ono za šta bi čovek sa ulice rekao 'oh, ma nemoj mi reći'. "Brojevi su", kazao je, "užasni." Nastavio je potragu. Posle izvesnog vremena shvatio je da ga to nikuda neće odvesti i odlučio da ipak upita: "Sta? Životni ciklus šrafcigerskog ploda vrlo je zanimljiv. To je stvar koju su samo živi madraci iz močvara u stanju da izvedu i zbog toga reč nije u široj upotrebi.I bilo je zanimljivije - većina njegovih prijatelja radila je, naime, po reklamnim odeljenjima. Ne možete u beskraj ležati pred buldožerom." Pokušao je da natera svoje oči da gnevno blesnu, ali to mu nikako nije polazilo za rukom. " Gospodin Proser zamahnu da mu pripreti prstom, a onda zastade i spusti ruku. Oni često požele da se ljudi jednon za svagda odluče gde, kog đavola, žele da budu. Tačka D nije se nalazila na nekom određenom mestu, bila je to naprosto zgodna tačka na velikoj udaljenosti od tačaka A, B i C. Hajde, trk." Samo je malo prisutnih obratilo pažnju na njih dok su se probijali kroz restoran prema izlazu. "Zanimljiva pojava, na koju vredi obratiti pažnju", govorio je Maks, "vidi se u gornjem levom kvadrantu neba, gde se, ako pažljivo pogledate, može primetiti Hastromilski zvezdani sistem koji plamti i prelazi u ultraljubičasto. " Iz pozadine dopreše jedan ili dva neodlučna glasa. Kada su izišli iz lifta, najpre su videli dugački betonski zid sa preko pedeset vrata koja su nudila toalet za svih pedeset glavnih oblika života. Lagano, mukotrpno i uz milion tihih zveckavih i škriputavih zvukova koje je naučio da simulira, Marvin se okrete da odgovori na poziv. "Čitav novi život je pred tobom." "Oh, ne još jedan", jauknu Marvin. "Ovog puta biće puno uzbuđenja, pustolovina i stvarno ludih stvari." "Zvuči odvratno", reče Marvin. Samo pokušavam da te upitam..." "Pretpostavljam da želite da vam otvorim taj kosmički brod." "Sta? Telesni čuvar ih je sledio, a kada se uverio daje njegov gazda bezbedno povezan sa svojim sistemom za održavanje smrti, popeo se u malenu kabinu. "U osnovi, vi hoćete da kažete", reče Artur Dent, ne obraćajući pažnju na taj predlog, "da smo izgubili kontrolu." Brod se neprijatno tresao i ljuljao dok su Ford i Zaphod pokušavali da preotmu komande od autopilota. Da se Artur Dent našao u krugu od pet milja oko zvučničkih silosa, kroz glavu bi mu na izdisaju prošla misao da zvučne kutije po obliku i veličini strašno podsećaju na Menhetn. " "Kazali ste da želite uzbuđenje, pustolovine i stvarno lude stvari." "Pa ovo je odvratno", reče nepotrebno Artur u pauzi koja je usledila. Na drugoj frekvenciji, sub-eta prijemnik uhvatio je javnu emisiju koja je sada odjekivala kabinom. Iza mene, nebrojeni zvučnici uzdižu se kao planinski grebeni, a visoko iznad toga sunce šija i uopšte ne zna šta će da ga zadesi. "Reci šta misliš da mislim." "Mislim da misliš daje vreme da brišemo sa ovog broda." "Mislim da si u pravu", reče Zaphod. Posle nekoliko meseci posmatranja postavio je novu teoriju, koja je glasila ovako: 'ukoliko ljudska bića ne vežbaju svoje usne, mozak počinje da im radi'. "Ali sećam se da ste nedavno pominjali tu reč i pitam se zato što..." "Gde", upita mirno Ford Prefekt, "piše teleport? " "Bolje da idem da vidim staje sa Trilijan", reče Zaphod i iskrade se. Unutra, Zarnivup je nastavio: "Ali, zar ne shvatate da ljudi žive ili umiru u zavisnosti od vaše reci? Kada je začuo slab zvuk brodskih motora, progovorio je da to prikrije. Čitavog dana išli su blagim, zelenim bregovima i dolinama, bogato prekrivenim travom, divljim, mirisnim cvećem i drvećem gustih krošnji; sunce ih je grejalo, lagani povetarac osvežavao, a Ford Prefekt je sve rede i rede proveravao svoj sub-eta senz-o-matik i sve manje i manje negodovao zbog njegovog neprekidnog ćutanja. Iako je noćni vazduh bio svež, spavali su čvrsto i udubno na otvorenom i probudili se nekoliko časova kasnije sa laganom jutarnjom rosom, osveženi, ali gladni. Trebalo bi da to ispričaš svojim prijateljima, Zemu i Zemu, kada ih kasnije budeš sreo; smejaće se, koliko ih ja znam, iako ih, naravno, ne znam, osim što poznajem sve organske oblike života, i to mnogo bolje nego što bih voleo. "Da bih to istakao", rekao je Marvin i produžio, ponovo i ponovo.U sredu uveče pljuštala je kiša, livada je bila sva mokra i blatnjava, ali u četvrtak izjutra sunce je bilo jarko i blistavo, obasjavajući, kako se ispostavilo, kuću Artura Denta poslednji put. Na trenutak, odražavalo je sliku drugog buldožera kroz prozor kupatila. U tački D nabavio bi lepo, malo imanje s kućicom, na čija bi vrata postavio ukrštene sekire, a onda bi uživao u tački E, odnosno u krčmi, koja je najbliža tački D. "Pa", reče Maks i veselo im se nasmeši, "sada je prekasno da brinete jeste li ostavili otvoren ventil sa gasom kada ste pošli." 18. A ipak, kao i svako drugo parkiralište u Galaksiji, tokom čitave istorije parkirališta, zaudaralo je pre svega na nerviranje. "Dolazi ovamo", reče Zaphod, "imamo posla za tebe." Marvin se dovuče do njih. Tamo je uključio sistem daljinskog komandovanja koji je aktivirao automatskog pilota u crnom brodu pored limoa i na taj način izazvao veliko olakšanje kod Zaphoda Biblbroksa, koji je već više od deset minuta pokušavao da pokrene stvar. Motori su zavijali i jaukali kao umorna deca u robnoj kući. "Mislio sam da smo na to zaboravili." "Ne ja, malecki. Neutronski fazni zvučnici čudovišno su se uzdizali iz silosa prema nebu, zaklanjajući nizove plutonijumskih reaktora i seizmičkih pojačivača koji su se nalazili iza njih. Udruženje stručnjaka za zaštitu okoline zna šta će da ga zadesi i tvrdi da će koncert izazvati zemljotrese, plimske talase, uragane, nepopravljiva oštećenja atmosfere i sve one stvari o kojima stručnjaci za zaštitu okoline obično govore. U stvari, ova druga terija doslovnije se može preneti na narod belcerebona sa Kakrafuna. " "Pa, u stvari ovde", reče Artur i pokaza na crnu upravljačku kutiju u zadnjem delu kabine. "Ne možeš izbeći odgovornost time što tvrdiš da ne postoji! Napolju joj je rekao: "Mislim daje Vaseljena u prilično dobrim rukama, je 1' da? Ford je na Milivejsu gurnuo u torbicu nešto punjenih pogačica, pa su to doručkovali pre nego što su produžili. "Forde", rekao je iznenada, "čuj, ukoliko je pitanje urezano u sklop mojih moždanih talasa, a ja ga nisam svestan, onda mora biti da mi se nalazi negde u podsvesti." "Da, verovatno." "Možda postoji način da se taj podsvesni sadržaj iznese na videlo." "Ah, je li? Hajde, hajde, hajde." Artur je zatvorio oči i gurnuo ruku u peškir pun kamenja. Ha, ali moj život je samo kutija trulih zupčanika." Ponovo je počeo da trupka po malenom krugu oko svoje tanušne, čelične, veštačke noge koja se okretala u blatu, ali je inače, izgleda, bila zaglavljena. "Smatraj da si to učinio, dragi prijatelju", flurbnuo je madrac, "smatraj da si to učinio." "Samo još milion godina", rekao je Marvin, "samo još milion godina na brzaka. Onako za promenu, razumeš." Duboko u svojim oprugama madrac je osećao da robot žarko želi da ga neko upita koliko dugo već tako zaludno i beskorisno korača i, tiho flurbnuvši, on je to i učinio.

Leave a Reply